Дан побједе над фашизмом обиљежава се у знак сјећања на 9. мај 1945. године када је ступила на снагу безусловна капитулација нацистичке Њемачке, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи, који је у историји човјечанства био најмасовнији, а по броју људских жртава најстравичнији сукоб.
Учесници Марша бесмртног пука носили су слике бораца НОР-а, својих предака и ратне заставе бригада као један мали допринос преживјелих бораца и њихови потомака да је борба за слободу неуништива и да се неће препустити забораву.
9.мај, Дан побједе над фашизмом, најзначајнији дан за цијело човјечанство и масовним окупљањима и културом сјећања на овај датум требамо преносити на млађе генерације да се ово зло никада ником не понови.
Поред великог броја грађана Републике Српске, чланова удружења која баштие тековине НОБ-а, као и удружења и организација од јавног републичког интереса, дефилеју Марш бесмртног пука присуствовали су и званичници Републике Српске.
Након полагања вијенаца и цвијећа на Спомен обиљежје погинулим борцима, присутним се обратио предсједник СУБНОР-а Републике Српске Слободан Шобић који је том приликом поручио да се симболика обиљежавања 9. маја, Дана побједе, огледа у томе да је српски народ страдални, али истовремено поносан и частан који никад неће дозволити да изгуби своју слободу.
На Споменик палим борцима НОР вијенце су положили делегација СУБНОР , предсједник Владе Републике Српске, представници Амбасаде Руске Федерације у БиХ, делегација народне скупштине Реублике Српске, представници Републике Српке у институцијама БиХ, припадници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука, те делегације невладиних организација и појединци.
Само да напоменемo да смо у Другом свјетском рату изгубили 304 500 храбрих бораца и који су дали живот за слободу у којој достојно живимо.
Други свјетски рат трајао је шест година а на тлу бивше Југославије рат је трајао четири године. Други свјетски рат у историји човјечанства био је најмасовнији и по броју људских жртава и најстравичнији сукоб. Оружани сукоб захватио је 96% земљине површине и ратне операције су вођене на цијелом подручју Европе. Рат је захватио Југо-источни дио Азије и сјеверно-источни дио Африке. У овом рату живот је изгубило преко 50 милиона становника, 35 милиона рањено. У логорима је затворено преко 26 милиона људи. Без родитеља је остало 20 милиона дјеце. У нашој Југославији живот је изгубило милион седамсто шест хиљада становника или сваки 11 становник је изгубио живот. Послије одлуке Полит бироа Централног комитета КПЈ оружани устанак се брзо ширио у читавој Југославији а нарочито у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини а посебно у нашој Крајини. Концем 1941.године ми смо већ имали доста партизанских одреда а формирана је и Прва пролетерска народно ослободилачка ударна бригада. Те 1941.године ми смо имали под оружјем 80 000 партизана који су пружили отпор 418 729 добро наоружаним непријатељима, међу којима је било 333 729 талијана и 85 000 њемачки војника, нерачунајући усташке и друге противнике.
1942.године ми смо имали 150 000 партизана под оружјем који су се борили против 645 852 непријатељска припадника наоружана најсавременијим оружјем.
1943.године ми смо имали под оружјем око 300 000 војника који су се борили са 953 000 непријатељских војника . Овдје бројке говоре колико је било непријатељских војника, добро наоружаним најсавременијим оружјем, против једног припадника борца НОР слабо наоружаног а често гладног, жедног и неодјевеног. Овакав однос може поднијети само човјек – борац који је жељан мира и слободе.
Смрт фашизму .
Бања Лука, 09.05.2025.год.