Активности

Обиљежавање 22.априла, Дана ослобођења и Дана града Бања Лука

Непријатељске обавјештајне службе знале су да је у Бања Луци развијен партијски рад и одмах су предузеле драстичне репресивне мјере против њеног становништва.

Први злочин на територији Бања Луке десио се 02.августа 1941.године у Дуралама гдје је настрадало 36 житеља тога мјеста српске нациналности.

Незапамћен злочин догодио се 02.фебруара 1942. године гдје је заклано 2315 житеља Дракулића, Мотика, Шарговца и Рудника Раковац од тога 551 дијете.

У основној школи Ђура Јакшић убијена су 52 ученика. У поткозарским селима страдало је преко 400 становника, у Бијелом Потоку 54 жртве и када се томе дода 1500 ликвидирани симптизера народноослободилачког покрета на територији Бања Луке је било око 4317 жртва фашистичког терора. Са пушком у руци погинуло је 1000 бораца. Бања Лука има 21 Народног хероја.

У Бања Луци је у Другом свјетском рату је страдало 5317 становника, што је огроман број ако је Бања Лука тада имала око 25 000 становника.

Први напад народнослободилачке војске за ослобођење Бања Луке био је 31.децембра 1943.године до 02.јануара 1944.године. При том нападу ослобођено је 207 затвореника из чувене „црне куће“ који су одмах ступили у партизанске редове.

Други напад за ослобођење Бања Луке изведен је 18-27.септембра 1944.одине. И овог пута сав град је заузет осим тврђаве Кастел гдје си биле јаке њемачке и усташке снаге. За народноослободилачку војску најзначајније је било заробљавање 34 авиона у Залужанима и након тога формирање ваздухоплоне базе.

О значјау да се Бања Лука задржи по сваку цијену је и телеграм Хитлера од 01.октобра 1944.године.

У нападу за ослобођење Бања Луке 21.априла 1945.године учествовале су Четврта, Десета, 39 и 53 дивизија народноослободилачке војске. Бања Лука је коначно ослобођена у јутарњим часовима 22.априла.

СУБНОР од свог оснивања 1947.године гаји културу сјећања и незаборавља своје борце и жртве фашистичког терора.

Управо ради свих жртава које је поднијела, Бања Лука са поносом обиљежава 22.април Дан ослобођења и свој сопствени допринос антифашистичкој борби.

На партизанском гробљу у Бања Луци вијенац испред СУБНОР положио је Владимир Ђуран и Саво Марјанац а испред града Бања Лука вијенац су пложили Радивој Мајсторовић и Биљана Мирковић.

Делегација СУБНОР, Деса Петковић и Саво Марјанац положила је цвијеће на бисту Народног хероја Младена Стојановића.

Цвијеће на споменик Есада Миџића положила је Милена Радиновић и Љубинка Медовић.