Обиљежавање овог значајног јубилеја почело је полагањем вијенаца на Соменик палим борцима код Хотел Босне.

Вијенац су положили:

– заједничка делегација борачки организација главни градова бивше Југославије,

– изасланик предсједника Републике Српске госп. Бранислав Окука,

– делегација града Бања лука,

– делегација борачке организације Републике Српске,

– делегација породица погинули бораца и нестали цивила Републике Српске.

Свечана сједница и додјела признања одржана је у Кристалној сали Хотела Босна.

Сједници присуствује Бранислав Окука изасланик предсједника Републике Српске, Владимир Грујић изасланик градоначелника града Бања Лука са сарадницима.

Преставници борачких организација, Београда, Загреба, Подгорице, представник удружења Јосип Броз Тити Кочани из Македоније, предсједник СУБНОР Републике Српске , чланови Скупштине Граског одбора СУБНОР, делегације борачких организација Републике Српске.

Породице Народни Хероја, Миланчића Миљевића, Бошка Каралића, Касима Хаџића и Јове Бјелића.

Оснивачки конгрес Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата одржан је 28 и 29 септембра 1947.године у Београду. На конгресу су донесена Правила Савеза бораца, којима су утврђени назив организације, задаци, организациона структура, услови пријема у чланство, права и дужности чланства и друго.

Основни задатак Савеза бораца био је очување и учвршћивање тековина Народноослободилачке борбе, развијање традиција Народноослободилачке борбе, сакупљање историјске грађе из Народноослободилачке борбе, уређивање гробова палих бораца, подизање споменика, оснивање музеја, брига о материјалном збрињавању, школовању и запошљавању учесника и дјеце палих бораца, регулисању инвалиднине, пензија и осталих социјалних помоћи учесницима рата и њиховим породицама, брига о просветној и спортској актиности чланова, сарадња са националним и међународним организацијама бивших бораца.

Током 1948.године, основане су републичке организације Савеза бораца: у априлу Савез бораца Црне Горе; у мају Савез бораца Србије, Савез бораца Хрватске и Савез бораца Босне и Херцеговине а у јулу Савез бораца Словеније.

Током првих послијератних година основна активност СУБНОР-а била је усмјерена на његове основне циљеве-очување и његовање традиција НОБ-е, збрињавање бораца, инвалида, као и породица палих бораца, подизање споменика.

СУБНОР Република од свог оснивања 1948.године има велики значај у политичком и економском развоју земље јер већина преживјели бораца устала је да брани тековине рата, част и достојанство и суверенитет земље. Борба против фашизма окупила је све присталице којима је било стало до слободе и прогреса.

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата формирао се на територијалном принципу, у насељу, селу граду по одлуци општинске скупштине, односно општинског одбора СУБНОР-а. Највиши органи Савеза бораца, почевши од удружења па до Савеза, биле су скупшштине удружења (општинских, покрајинских и републичких организација) односно Конгрес СУБНОР-а Југославије.

СУБНОР Југославије био је члан и један од осам оснивача Свјетске федерације бивших бораца (World Veterans Federation), која је основана 1951.године у Паризу, под називом Међунарона федерација Организација ратних ветерана.

Послије распада Југославије 1991.године СУБНОР Југославије је престао да постоји у дотадашњем облику, а његову традицију у новонасталим државама наставиле су дотадашње републичке организације.

У Босни и Херцеговини – оснивају се два одвојена борачка удружења.

-Савез антифашиста и бораца народноослободилачког рата у Босни и Херцеговини (САБНОР БиХ), настао је 24.јуна 2006.године и дјелује само на територији Федерације БиХ.

-Савез удружења бораца народноослободилачког рата Републике Српске (СУБНОР РС), настао је 1992.године од општинских организација СУБНОР-а које се налазе на територији Републике Српске и дјелују само на територији Републике Српске.

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Републике Српске је јединствена, самостална, добровољна, друштвена, вишенационална и нестраначка организација учесника народноослободилачког рата 1941-1945. године и њихови потомака у Републици Српској.

СУБНОР града Бања Лука има својство правног лица, организован је на територијалном принципу са мјесним удружењима, и градским одбором као највишим органом.

СУБНОР града Бања Лука од свог оснивања својим дјеловањем залагао се за:

-очување, просперитет и развој Републке Српске, града Бања Лука засноване на равноправности грађана и обезбјеђењу националних и мањинских права;

-изградњи демократског друштва заснованог на правима и слободама грађана, правној држави, својинском и политичком плуларизму, тржишној привреди и социјалној правди утемељеним на Повељи уједињених народа, општој декларацији Уједињених народа о правима човјека и Статуту свјетске федерације бораца (FMAC-WVF);

-мирном и демократском рјешењу свих спорова и обнављање економских, културних, спортских и других веза и односа са простора претходне Југославије;

-очување и његовање историјских вриједности НОР-а као ослободилачког и антифашистичког рата наших народа и вриједности претходних ослободилачких ратова;

-очување стечених статусних права у претходној Југославији и реално побољшање садашњег материјалног положаја и здраствене заштите бораца и инвалида НОР;

-борбу против неофашизма, национализма, националне искључивости и подстицања националне и вјерске нетрпељивости;

-ширење хуманизма, солидарности, другарства и пријатељства;

-сарадња са органима друштвено-политичких заједница и другим органима, организацијама у Републици Српској;

-развијање сарадње са националним и међународним антифашистичким борачким организацијама на постизању трајних и универзалних циљева људских заједница, слободе, мира, равноправности и напретка свих народа.

Сходно програмским циљевима и основним опредјељењима СУБНОР ће у своме дјеловању се залагати и бдити на чувању и очувању трајни вриједности НОБ-е и ослободилачких и одбрамбених ратова.

-за борбу против свих видова насиља, против геноцида, и свих облика националне, вјерске, расне и друге мржње;

-за мирољубиво, демократско и трајно рјешење кризе, изазване распадом Југославенске заједнице, за грађење мостова повјерења и сардње са народима свих некадашњих република претходне Југославије;

-на сарадњи са омладином, укључивање младих-наших потомака у нашу организацију, јер васпитавање младих у духу основни вриједности НОР-а и идеја хуманизма и прогреса за нас има посебан значај;

-за активно дјеловање у међународном антифашистичком борачком покрету и сарадњу са националним и међународним организацијама бивши бораца на остваривању трајних и универзалних циљева, слобода, мира, равноправности, солидарности, сарадње и напретка свих људи и народа.

СУБНОР као друштвена, самостална и патриотска организација ће брнути о свом споменичком благу, поправци и одржавању, обиљежавању сви значајни датума и битака, гајићe културу сјећања на догађаје из Другог свјетског рата, лик борца НОР-а а пригодним рефератима упознавати млађе генерације како то сјећање небих пало у заборав.

За изузетане заслуге и доприос за његовање традиција и очување тековина НОР уручене су: Захванице : Мајсторовић Радивоју, Удружењу Јосип Броз Тито Кочани, Маринку Умичевићу, ЈУ Бански Двор-Културни центар Бања Лука.

Повеље: Граоначелнику Бањалуке, Заједници удруга антифашистичких бораца и антифашиста (ЗУАБА) Загреб, Звеза здружењ борцев за вредноте народноосвободилнега боја Љубљана, Министарству рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске, предсједнику СУБНОР Београд, Секретару СУБНОР Београд, предсједнику СУБНОР града Бања Лука.

Плакету као највеће признање СУБНОР добили су: Предсједник Републике Српске, Градски одбор СУБНОР Београд и Организација бораца НОР Подгорица.